Volja i poremećaj volje
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: Internainalni univerzitet u Novom Pazaru

1. Uvod 3
2. Pojam volje 4
3. Karakteristike volje 5
5. Svet volje 6
6. Poremećaji volje 8
6.1. Tipovi poremećaja 10
8. Zaključak 13
7. Literatura 14
UVOD
Mi živimo svoj život, hranimo se, spavamo, štitimo, sredjujemo svoj prostor, družimo sa ljudima ili ih izbegavamo, školujemo se za neke poslove, radimo te poslove, takmičimo se sa drugima...nosimo titule i ordenje itd. Ponekad se pitamo zašto li sam to uradio« a ponekad prelazimo preko svojih postupaka hrleći u druge aktivnosti bez zadržavanja. Da li uvek znamo zašto radimo to što radimo? Šta želimo i kako ćemo ostvariti svoje želje? Čak i kad nemamo jasnu svest o tome, mi znamo da je svako naše ponašanje svrhovita i nekom cilju usmerena aktivnost.
Pitanje motivacije je pitanje pokretanja, usmeravanja i održavanja aktivnosti kojom čovek zadovoljava svoje fiziološke ili psihičke potrebe. Naše ponašanje se može objasniti našim motivima. Na pitanje zašto nešto radimo, najčešći odgovor je zato što to želimo, zato što imamo potrebu za nečim ili zato što nas je nešto od spolja nateralo na to.
POJAM VOLJE
Volja je posebna karakteristika čoveka iako je njen koren u nagonima. Snagom volje čovek slobodno može izabrati svoj put. Volja je čovekova sloboda, i zato je čovek slobodniji od drugih živih bića zato što nije vezan samo za svoje nagone.
Čovek, dakle, ima mnoštvo potreba, želja, ambicija i namera. Ali to nije dovoljno. Kada se ujutru probudimo mi imamo potrebu da ostanemo da ležimo u toplom krevetu i želju da ustanemo da bismo obavili svoje obaveze. Mi možemo imati i samo želju da ustanemo iz kreveta i ostati da ležimo.
Naše neposredno delanje (aktivacija) i ostvarenje nekog motiva može biti zaustavljeno na nekoliko načina:
Mi možemo da ostanemo da ležimo u krevetu zato što je potreba za snom jača od želje da obavimo neki posao. Drugim rečima nećemo ostvariti neki motiv zato što je drugi motiv, njemu suprotstavljen bio jači. Često je potreba za zadovoljstvom jača od motiva da se radi nešto što zahteva napor i odricanje. Učenici često ne uče zato što je njihova potreba da se zabavljaju i lenčare jača od želje da završe školu.
______________________________
1Uvod u psihologiju, Radonjić S.
Mi možemo često provoditi dosta vremena u razmišljanju o delanju, umesto da krenemo neposredno u delatnost. Na primer, ustajanje iz kreveta, radnja koja treba neposredno da se izvrši, posmatra se iz dugoročne perspektive: zašto da ustajem kad ću i onako jednog dana da umrem, ili se podcenjuje zašto bih ustao da idem da glasam kad je moj glas potpuno beznačajan, ili se posmatra sa sumnjom: a šta ako me na putu do posla, ako ustanem, snadje neka nesreća itd.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com